Лејла Блажевића (Љубушки) 0001    Откако је свијет постануо, 0002    Није љепши цвијет процвануо, 0003    Нит је љепша процвала дјевојка, 0004    Нег Омера Лејла Блажевића. 0005    Просе Лејлу на четири стране, 0006    Али Лејла не ће ни за кога, 0007    Већ свог драгог Танковић-Османа; 0008    Који има тријест самокреса, 0009    Сами крешу, сами ватру дају. 0010    То зачуо Сењанин Иване, 0011    Говорио Сењанин Иване: 0012    »Ах тако ме не родила мајка, 0013    Већ кобила, која коње рађа; 0014    Ја ћу сковат тријест самокреса, 0015    Сами крешу, сами ватру дају; 0016    Ја ћу сковат ноже сухог злата, 0017    Ја ћу сковат бурме сухог злата; 0018    Премамићу Лејлу Блажевића.« 0019    Што је Влаше пјано говорило, 0020    То тријезно Влаше учинило. 0021    И он кује тријест самокреса, 0022    Сами крешу, сами ватру дају, 0023    И он кује бурме суха злата, 0024    И он кује ноже суха злата. 0025    Кад је био с вечер’ по јацији, 0026    Он ми оде Лејли под пенџере, 0027    Те он маче ситне басамаке, 0028    Од стотину и три басамака, 0029    И попе се Лејли на пенџере, 0030    Куцнуо је руком у пенџере. 0031    Проговара Лејла Блажевића: 0032    »Ко то куца руком по пенџеру, 0033    Није вакта куцат на пенџере.« 0034    Говорио Сењанин Иване: 0035    »Зар ме, душо, познати не мореш, 0036    Свога драгог Танковић-Османа?« – 0037    »А кад си ти Танковић Османе, 0038    Камо теби тријест самокреса, 0039    Сами крешу, сами ватру дају?« – 0040    »Ево ми их, Лејло, душо моја.« – 0041    »А кад си ти Танковић Османе, 0042    Камо теби ножи суха злата?« 0043    »Ево ми их, Лејло, душо моја.« – 0044    »А кад си ти Танковић Османе, 0045    Камо теби бурме суха злата?« – 0046    »Ево ми их, Лејло, душо моја.« – 0047    »А кад си ти Танковић Османе, 0048    Камо теби везена јаглука, 0049    Што сам ти га ја Лејлија дала?« 0050    Ту се Влаше врло препануло: 0051    »Осто ми је, душо, у мејхани.« – 0052    »Када си ти Танковић Османе, 0053    Што си тако грло пром’јенио?« – 0054    »Ја сам, душо, пићем претјерао, 0055    Па сам стога грло пром’јенио; 0056    Хајде, Лејло, да идемо двору!« 0057    Превари се, ујела је гуја! – 0058    Опрема се Лејла Блажевића 0059    Она сиђе низ танахну кулу, 0060    Од ње Влаше лице окреташе, 0061    Он је меће за се на коњица, 0062    Три пута је опасао пасом, 0063    И четврти од сабље кајасом, 0064    Те отиште преко поља равна. 0065    Њему вели Лејла Блажевића: 0066    »Мој Османе, мој очињи виду, 0067    Зар ме водиш продат у Кауре?« 0068    Њојзи вели Сењани Иване: 0069    »Није ово Танковић Османе, 0070    Већ је ово Сењанин Иване.« 0071    Кад је Лејла ријеч разабрала, 0072    Цикнула је кано љута гуја; 0073    Белензуке с руку бацијаше, 0074    Кад наиђе мали Шабан-ага, 0075    Нека види, жалосна му мајка, 0076    Да му оде Лејла у Кауре. 0077    Алчаткију са главе бацила, 0078    Кад наиђе гојени Халиле, 0079    Нека види, жалосна му мајка, 0080    Да му оде Лејла у Кауре. 0081    Па је русу косу одрезала, 0082    Своју косу на друм је бацила, 0083    Нека види Танковић Османе, 0084    Нека види, жалосна му мајка, 0085    Да му оде Лејла у Каруе. – 0086    Глас до гласа, хабер до хабера, 0087    Хабер дође гојеном Халилу: 0088    »Зло га сио, гојени Халиле, 0089    Одведена Лејла у Кауре, 0090    Одвео је Сењанин Иване!« 0091    Кад то чуо гојени Халиле, 0092    Цикну Халил кано љута гуја, 0093    Па он иде аги Мустаф-аги: 0094    »Мустаф-ага, триста пута брате, 0095    Одведена Лејла у Кауре, 0096    Одвео је Сењанин Иване. 0097    Хоћу ићи потражити Лејлу, 0098    Да ћу своју изгубити главу.« 0099    Мустаф-ага њему говорио: 0100    »Не будали, гојени Халиле, 0101    Нек је тражи Танковић Османе, 0102    Лејла хоће Танковић-Османа.« 0103    Опет вели гојени Халиле: 0104    »Мустаф-ага, триста пута брате, 0105    Хоћеш ли ми у помоћи бити, 0106    Хоћу тражит Лејлу Блажевића!« 0107    У то доба мали Шабан-ага: 0108    »Мустаф-ага, триста пута брате, 0109    Одведена Лејла у Кауре, 0110    Одвео је Сењанин Иване, 0111    Хоћу ићи потражити Лејлу, 0112    Да ћу своју изгубити главу!« 0113    Мустаф-ага њему говорио: 0114    »Не будали, мали Шабан-ага, 0115    Нек је тражи Танковић Османе, 0116    Лејла хоће Танковић-Османа!« 0117    Опет вели мали Шабан-ага: 0118    »Мустаф-ага, триста пута брате, 0119    Хоћеш ли ми у помоћи бити, 0120    Хоћу тражит Лејлу Блажевића!« 0121    У та доба Танковић Османе: 0122    »Мустаф-ага, триста пута брате, 0123    Одведена Лејла у Кауре, 0124    Одвео је Сењанин Иване, 0125    Хоћу ићи потражит Лејле, 0126    Да ћу своју изгубити главу! 0127    Хоћеш ли нам у помоћи бити?« 0128    И одоше свом бијелом двору, 0129    Отварају попете сандуке, 0130    Они ваде катанске хаљине, 0131    Шкрљак-капу на главу устичу, 0132    Беневреке на ноге облаче, 0133    А расплећу туре од перчина, 0134    И уплећу криже и медаље; 0135    Кад је мука није ни грехота: 0136    И одоше Сењу каменоме. 0137    Кад су дошли Сењу каменоме, 0138    Ту не сједе млади базрђани, 0139    Већ ту сједе дикле базрђани, 0140    Попустиле ноге низ полице, 0141    А низ ноге танке ногавице. 0142    Говориле дикле базрђани: 0143    »Бог убио три младе катане, 0144    Од како је Сење постануло, 0145    Није жешћи Маџар пролазио, 0146    На жешћијем коњ’ма од мејдана.« 0147    Њима веле три Турчина млада: 0148    »Пазар-буле, не сол’те смокава, 0149    Гдје је овдје најпјан’ја мејхана, 0150    У њојзи крчмарица Мара?« 0151    Њима веле пазар-буле младе: 0152    »Ви се често обзирте на л’јево, 0153    Видјећете популана врата, 0154    Двије халке од сухога злата, 0155    Оно нам је најпјан’ја мејхана.« 0156    И одоше три Турчина млада, 0157    Одјахаше коње од мејдана. 0158    Угледа их крчмариц Мара, 0159    И познаде гојеног Халила, 0160    Руке шири крчмарица Мара, 0161    Руке шири, у лице га љуби: 0162    »Гдје си, јадан, гојени Халиле?« 0163    Њојзи вели гојени Халиле: 0164    »Не турчи ме, крчмарице Маро, 0165    Не турчи ме, кад невоље није, 0166    Могу с тебе изгубити главу.« 0167    Говорила крчмарица Мара: 0168    »Не влаши се, гојени Халиле, 0169    Не влаши се, кад невоље није, 0170    Вјера моја, издавања нема.« 0171    Њојзи веле три Турчина Млада: 0172    »Крчмарице, по Богу сестрице, 0173    Одведена Лејла у Кауре, 0174    Одвео је Сењанин Иване.« 0175    Њима вели крчмарица Мара: 0176    »Кад видио, каква је дјевојка, 0177    Послао је задарскоме бану, 0178    Не смио је код себе држати. 0179    Послао је Задру каменоме, 0180    Гдјено никад Турчин не улази, 0181    Отклен никад робље не излази.« 0182    Кад то чула три Турчина млада, 0183    Цикну Осман кано љута гуја: 0184    »Крчмарице, по Богу сестрице, 0185    Како ћемо Лејлу избавити?« 0186    Кад то види крчмарица Мара, 0187    Што то чине три Турчина млада, 0188    Њојзи се је в’ома сажалио, 0189    Те је њима ’вако говорила: 0190    »Не плачите, три Турчина млада, 0191    Ево вама чисту вјеру дајем, 0192    Да ћу васке Задру опремити, 0193    У ђемији Ђура Латинина; 0194    Он је давно са мном побратиме, 0195    Водиће вас мору на ђемију.« 0196    Кад то чула три Турчина млада, 0197    Говорила три Турчина млада: 0198    »Скухај нама до три брашљенице, 0199    Испеци нам три шарке кокоши, 0200    То ће нама бршљеница бити.« 0201    Кад у јутру бијел дан освану, 0202    Одведе их крчмарица млада, 0203    Одведе их мору на ђемију, 0204    Даје њиха Ђуру Латинину: 0205    »Побратиме, Ђуро Латинине, 0206    Прими мени три катане младе, 0207    Јер су они из Семендре града, 0208    Њиха шаље од Семендре бане, 0209    Шаље њиха Задру каменоме. 0210    Он је чуо велико весеље, 0211    Заробљена Туркиња дјевојка, 0212    Шаље њиха бану на весеље.« 0213    Прима њих Ђуро Латинине, 0214    Одведе их Задру каменоме. 0215    И дођоше Задру каменоме; 0216    Право иду задарскоме бану. 0217    Њима вели од Задарја бане: 0218    »Отклена сте, три катане младе, 0219    Отклена сте, од којега града?« 0220    Њему веле три катане младе: 0221    »Господине, од Задарја бане, 0222    Ми смо млади од Семендре града; 0223    Посло нас је од Семендре бане, 0224    Посло нас је теби на весеље, 0225    Што с’ добио Туркињу дјевојку.« 0226    Кад то чуо бане Каурине, 0227    Он говори малдим катанима: 0228    »Хеј аферим, три катане младе!« 0229    Донесе им вина руменога, 0230    Овновине дебелога меса. 0231    И бешкота хљеба бијелога. 0232    Вино пију три Турчина млада, 0233    А у себи Бога спомињаху, 0234    Кад је мука, није ни грехота. 0235    Бирмем бану ситна књига дође 0236    Од онога Сењанин-Ивана: 0237    »Чујеш ли ме, од Задарја бане, 0238    Ти у двору три Турчина имаш, 0239    Дошли су ти враћати дјевојку; 0240    Један Турчин омалена раста, 0241    Омалена, широкијех плећа, 0242    Оно ти је главом Шабан-ага; 0243    Други Турчин гојени Халиле, 0244    У лишцу је кано и дјевојка, 0245    А у струку љепши нег дјевојка; 0246    Трећи ти је Танковић Османе, 0247    Више му је бена по образу, 0248    Него нокти по књизи бијелој.« 0249    Књигу учи од Задарја бане, 0250    А на Турке очима покреће; - 0251    Све су Турци, ко што књига каже. 0252    Говорио од Задарја бане: 0253    »Донес’те ми бијеле инџиле.« 0254    Шабане се крије за Халила, 0255    А Халил се крије за Османа; 0256    Осман чита боље, него бане. 0257    Говорио од Задарја бане: 0258    »Бог убио Сењанин-Ивана, 0259    Ма’ не смакох три катане младе!« 0260    На авлији сјајно коло игра, 0261    Изведоше Туркињу дјевојку. 0262    Ја каква је,ујела је гуја! 0263    Сво је коло главом надхитила, 0264    А љепотом млада зачинила. 0265    Говориле три катане младе: 0266    »Господине, од Задарја бане, 0267    Је ли изун коло погледати, 0268    Да видимо Туркињу дјевојку, 0269    Је ли она, ко штоно је кажу.« 0270    Изун даде од Задарја бане, 0271    И одоше три Турчина млада, 0272    И одоше коло погледати. 0273    Ал у колу Лејла Блажевића. 0274    Кад је Осман угледао Лејлу, 0275    У Осману срце заиграло. 0276    Изнесоше тепсију дуката, 0277    Не би ли се преварила Лејла, 0278    Не би ли се превјерила Лејла. 0279    Лејла им се преварити не ће, 0280    Лејла им се превјерити неће: 0281    Већ спомиње Бога и Шабана: 0282    »Мој Шабане, моје љуте ране! 0283    Доклен чујем тебе у животу, 0284    Лејла ти се преварити не ће, 0285    Лејла ти се превјерити не ће!« 0286    Износе јој тепсију бисера, 0287    Не би ли се преварила Лејла, 0288    Не би ли се превјерила Лејла. 0289    Лејла им се преварити не ће, 0290    Лејла им се превјерити неће, 0291    Већ спомиње Бога и Халила: 0292    »Мој Халиле, мој очињи виду! 0293    Док те чује у животу Лејла, 0294    Лејла ти се преварити не ће, 0295    Лејла ти се превјерити не ће!« 0296    Износе јој клинце и чекиће, 0297    Да прикују Лејлу Блажевића, 0298    Не би ли се прападнула Лејла, 0299    Не би ли се превјерила Лејла. 0300    Лејла им се препаднути не ће, 0301    Лејла им се превјерити не ће, 0302    Већ спомиње бога и Османа: 0303    »мој Османе, рано непребона! 0304    Лејла ти се препаднути не ће, 0305    Лејла ти се превјерити не ће, 0306    Доклен чујем тебе у животу!« 0307    Осман даље дурати не може; 0308    Веће викну грлом и авазом: 0309    »Ево мене, Лејло, душо моја, 0310    Немој ми се, душо, преварити, 0311    Немој ми се, душо превјерити, 0312    Немој дати вјеру за невјеру, 0313    Л’јепу вјеру турску за каурску!« 0314    За њима су потјер потјерали, 0315    Ал је њима лоша срећа била, 0316    Од града им затворена врата. 0317    Ал је њима добра срећа била, 0318    Од цркве им отворена врата, 0319    У цркву се Турци затворили. 0320    Мало вр’јеме, за дуго не било, 0321    Говорио Хрњо Мустаф-ага, 0322    И он виче слугу Хусеина: 0323    »Хусеине, моја вјерна слуго, 0324    Хајде скучи бајрак с чивилука, 0325    Разапни га пред малу џамију, 0326    Па му темре удари у земљу, 0327    А испали до два веденика, 0328    Који ждеру литру тученика, 0329    Нек се купе млади Крајишници.« 0330    У млађега поговора нема; 0331    Он докучи бајрак с чивилука, 0332    Па му темре удари у земљу, 0333    А испали до два веденика, 0334    Који ждеру литру тученика. 0335    Оде јека низ ески-Кладушу, 0336    Скупише се млади Крајишници. 0337    У то доба ага Мустаф-ага, 0338    Њима вели ага Мустаф-ага: 0339    »Чујете л’ ме, моја браћо драга, 0340    Отишо је Халил за дјевојком, 0341    Па се бојим гојену Халилу, 0342    Да ми не ће Халил погинути. 0343    Ко имаде остарјелу мајку, 0344    Нек не иде у чету јуначику; 0345    Ко имаде вјерну љубу своју, 0346    Нек не иде у чету јуначку, 0347    Да не куне на танахној кули. 0348    Коме дућа диван-кабаница, 0349    Мач и пушка и отац и мјка, 0350    Који море стићи и побјећи, 0351    На запету пушку ударити, 0352    Нека иде у чету јуначку.« 0353    Осуше се млади Крајишници, 0354    И остаде триста Крајишника, 0355    Оде Мујо у чету јуначку. 0356    Куд год ишли у Задар су сишли, 0357    Кад су дошли у гору зелену, 0358    Мустаф-ага дружби говорио: 0359    »Чујте л’ ме, дружинице моја, 0360    Останите у гори зеленој, 0361    Покрај б’јеле цркве манастира, 0362    А ја идем до Задарја сићи, 0363    Да потражим гојена Халила. 0364    Када пукне везена шешана, 0365    Ви сиђите, моја браћо драга, 0366    Покрај б’јеле цркве манастира, 0367    Ондје ћемо мачем ударити; 0368    Што год нама Бог и срећа даде.« 0369    Па облачи катанске хаљине, 0370    И он оде Задру каменоме, 0371    И поведе малог Радојицу. 0372    Кад је дошо Задру каменоме, 0373    Око цркве топи удараху. 0374    Осјети се ага Мустаф-ага, 0375    Да је зашо Танковић Османе, 0376    А и братац гојени Халиле. 0377    Мустаф-ага Раду говорио: 0378    »Чујеш Раде, ако Бога знадеш, 0379    Око цркве пуцају топови, 0380    Ондје нам је гојени Халиле; 0381    Каж му, Раде, ако Бога знадеш, 0382    Да је дошо ага Мустаф-ага.« 0383    Мујо иде бану Каурину, 0384    Њему вели од Задрја бане: 0385    »Отклена си, незнана катано, 0386    Отклен ли си, од којег ли града?« – 0387    »Господине од Задарја бане, 0388    Из Јајца сам Јајчанине Вуче; 0389    Ја сам чуо за твоје весеље, 0390    Ја сам дошо на твоје весеље.« 0391    Врло га је бане дочекао, 0392    Бојали му чибук запалио, 0393    Црвеним га вином напојио. 0394    Стаде њему бане казивати, 0395    Како била три Турчина млада, 0396    И како су у цркву побјегла, 0397    Како бије и дању и ноћи. 0398    Њему вели ага Мустаф-ага: 0399    »Је ли просто мени говорити?« – 0400    »Просто ти је, Јајчанине Вуче!« – 0401    »Јазук ти је цркву оборити; 0402    Ми моремо њиха преварити, 0403    На превару њиха повадити, 0404    Ко што сам их пуно преварио.« 0405    То је бану врло мило било, 0406    Поклони му три Турчина млада, 0407    Оде Мујо на црквенска врата; 0408    Одмакоше од цркве топове. 0409    Раде њима прије казивао, 0410    Да је дошо ага Мустаф-ага; 0411    Ту се Турци врло веселили. 0412    Дође Мујо на црквенска врата: 0413    »Отварајте, три Турчина млада, 0414    Бану сам се за Вас умолио, 0415    Бане Вас је мени поклонио.« 0416    Кад то чула три Турчина млада, 0417    Од цркве су отворили врата, 0418    Ухватио три Турчина млада, 0419    Руке веже, али их не стеже. 0420    Хабер дође од Задарја бану: 0421    »Измами ти Јајчанине Вуче, 0422    Измами ти три Турчина млада, 0423    Свеза њима руке наопако.« 0424    То је бану врло мило било: 0425    »Хеј аферим, Јајчанине Вуче, 0426    Благо мајци, која те родила, 0427    И сестрици која те њихала.« 0428    Бане вели Јајчанину Вуку: 0429    »А Бога ти, Јајчанине Вуче, 0430    Хајд’ погуби три Турчина млада.« 0431    Њему вели Јајчанине Вуче: 0432    »Господине, од Задарја бане, 0433    Ми не ћемо њиха погубити, 0434    Сјутра и јест цвијетна недјеља, 0435    Изић’ ћемо цркви манстриру, 0436    Усјећ’ ћемо три дренова коца, 0437    Метнућемно Турцим’ на рамена, 0438    Повести их цркви манастиру 0439    И повести Туркињу дјевојку, 0440    На пољу их на колац набити; 0441    Нека види Туркиња дјевојка, 0442    Да турчина ни једнога нема.« 0443    Тоје бану врло мило било. 0444    Кад свануло и сунце грануло, 0445    Подигли се цркви манастиру, 0446    Поведоше три Турчина млада, 0447    На рамена коце им метнуше. 0448    Поведоше и Туркињу младу, 0449    И са њоме тријест дјевојака. 0450    Кад су били насред поља равна, 0451    С њима иде од Задарја бане 0452    А пред њима Риђанине Вуче, 0453    А на риђој својој бедевији, 0454    Прескочио Туркињу дјевојку. 0455    Кад су били преко поља равна, 0456    А да видиш аге Мустаф-аге: 0457    Када Власи у цркву уђоше, 0458    Он испали везену шешану, 0459    А Турцима опростио руке, 0460    А у руке ћорде утурио. 0461    И дотрка триста Крајишника, 0462    У цркву су јуриш учинили, 0463    Погибише од Задарја бана, 0464    Заробише тријест дјевојака, 0465    Погубише Риђанина Вука, 0466    Заробише риђу бедевију, 0467    И узеше Туркињу дјевојку, 0468    И одоше пољем пјевајући. 0469    Хоће Мујо Лејлу за Халила, 0470    Лејлија је Мују говорила: 0471    »Мустаф-ага, триста пута брате, 0472    Ах тако ти дина и имана, 0473    И тако ти шехри-рамазана, 0474    Немој мене с Осмом раставити!« 0475    За Османа вјенча се дјевојка.